O 3D modelima na web sajtovima

Industrija i digitalni svet su danas nezamislivi bez 3D modeliranja. 3D dizajn se koristi u: filmskoj industriji, medicini, arhitekturi, inženjerstvu. video igricama, CAD softveru i dr. Onaj deo koji je ostao “nepokriven” je internet. Tu nastupamo mi i naše usluge, koje omogućavaju da 3D modeli postanu i deo interneta, kroz proces ugradnje ove vrste prezentacije na vaš web sajt.

U nastavku ćemo vam dati detaljnija objašnjanja vezana za: definiciju 3D modela, istorijat WebGL tehnologije, poređenje 3D tehnologije sa postojećim i uobičajenim načinima prikazivanja proizvoda i/ili usluga na web sajtovima, kao i vrste 3D modela koje mi radimo.

Definicija 3D modela

Različiti izvori različito definišu 3D model – od skupa tačaka u virtuelnom svetu do toga da je to matematička prezentacija virtuelnog objekta u 3D prostoru.
Naša definicija 3D modela se bazira na funkciji koju on ima na vašem sajtu i zato kažemo da je to precizan prikaz onoga što kompanija nudi svojim potrošačima, kako bi ih detaljno informisala o svim aspektima proizvoda i/ili usluga koje im nudi.

Ili još jednostavnije, mi kažemo i pokažemo:

Namena 3D modela

3D WEB VISION, u skladu sa svojom vizijom, želi da vam približi 3D tehnologiju, postavi nove standarde i stvori nove navike – korišćenje 3D prezentacije, kao nezamenljivog načina prikazivanja proizvoda i/ ili usluga u novoj eri internet tehnologije.

U web svetu, posmatrano iz našeg ugla, postoji širok spektar mogućnosti za prihvatanje 3D modeliranja i njihovu ugradnju u web sajt iz sledećih razloga:
– 3D modeli mogu da predstavljaju bilo koji proizvod, bilo kakvu uslugu,
– 3D modeli mogu da se koriste kao ilustracija proizvoda, tehnologije proizvodnje itd. u bilo kojoj grani industrije, pa i onim granama koje nemaju direktan kontakt sa 3D modelovanjem ili onim delatnostima čiji su proizvodi ili usluge „nematerijalne“ prirode (npr. intelektualne usluge),
– 3D može da se koristi na jedinstven i originalan način, koji ne mora biti usko povezan sa proizvodima ili uslugama kompanije (sve je stvar kreativnosti i dobre ideje).

Primer 3D modela, koji može prezentovati stomatološke usluge:

Razvoj WebGL tehnologije

Tehnologija koja je omogućila uvođenje 3D sadržaja na internet stranice je WebGL, koji se temelji na OpenGL ES 2.0 tehnologiji, popularnoj u domenu video igara i pruža programsko sučelje za 3D prikaze na web sajtovima.
Počecima WebGL-a se mogu smatrati Canvas 3D eksperimenti, koje je pokrenuo Vladimir Vukičević (iz Mozille) 2006. godine, kada je prvi demonstrirao prototip Canvas 3D tehnologije. Do kraja 2007. godine su i Mozilla i Opera napravili svoje zasebne implementacije. Početkom 2009. godine, neprofitni tehnološki konzorcijum „Khronos Group“ je pokrenuo WebGL radni tim, kome su se priključili stručnjaci iz Apple-a, Google-a, Mozille, Opere i drugih. Specifikacija verzije 1.0 WebGL-a je objavljena u martu 2011.
WebGL danas podržavaju svi popularni web pretraživači (Internet explorer 11+, Edge 13+, Mozilla Firefox 43+, Chrome 47+, Opera 34+) i može se smatrati standardom, kada je podrška pretraživača u pitanju.

Poređenje 3D prezentacije i postojećih thehnika

Da biste imali potpuniju sliku o 3D prezentacijama i razlozima zbog kojih ih smatramo logičnim nastavkom razvoja internet tehnika prezentovanja, nudimo vam u kratkim crtama tehnološke opise, prednosti i nedostatke dosadašnjih načina prikaza proizvoda i/ili usluga (trenutno popularnih na internetu) u odnosu na novu, revolucionarnu 3D prezentaciju.

Fotografija ili slika

Prednosti:
– jednostavno ju je napraviti,
– u zavisnosti od aparata i softvera zavisi i kvalitet produkcije,
– popularna metoda predstavljanja, podržana od strane svih pretraživača.

Nedostaci:
– prikazuje predmet iz samo jednog ugla,
– loša percepcija oblika u prostoru.

Slajd

Prednosti:
– moguće je prikazivanje predmeta iz više uglova,
– mogućnost atraktivnog dizajna prelaza iz slike u sliku, stvarajući slajd.

Nedostaci:
– nepotpuna percepcija oblika u prostoru,
– pasivno posmatranje objekta,
– nepostojanje standardizovanog formata samog slajda.

Video zapis

Prednosti:
– poboljšava percepciju karakteristika objekta u odnosu na slajd ili fotografiju,
– podržano od strane svih web pretraživača,
– moguć audio zapis,
– postojanje web sajtova specijalizovanih za emitovanje takvih prezentacija.

Nedostaci:
– pasivno promatranje objekta,
– često loš kvalitet zapisa, tj. gubljenja na kvalitetu radi praktičnosti,
– potencijalno visoki troškovi produkcije.

Panoramski prikaz

Prednosti:
– jednostavno korišćenje prikaza,
– pruža utisak pravog prostora.

Nedostaci:
– često pogrešno smatran 3D prikazom,
– relativno skupa usluga/aparatura neophodna za kvalitetnu izradu takvih prikaza,
– pregled prostora samo iz jedne tačke,
– beskorisno za išta drugo, sem prikazivanja prostora.

3D prezentacija

Prednosti:
– moguć neprikosnoven prikaz detalja objekta,
– moguća interakcija i pokretljivost delova,
– moguća kontrola ugla gledanja,
– potpuna percepcija oblika u prostoru,
– potpuna percepcija prostora,
– podržano od strane svih popularnih web pretraživača.

Nedostaci:
– zahteva određen nivo kvaliteta uređaja (računar, mob. telefon) na kojem se prikazuje,
– relativno nepoznat način prikazivanja,
– nepostojanje standardizovanih alata za takvu vrstu prikazivanja,
– potrebno multidisciplinarno znanje (3D modelovanje, obrada slika za teksture, programiranje, web dizajn).

Vrste 3D modela

3D WEB VISION je 3D modele podelio u 4 kategorije, zavisno od složenosti izrade i mogućnosti koje pružaju:
1. statični 3D modeli,
2. interaktivni 3D modeli,
3. automatizovani 3D modeli,
4. 3D okruženja.

Statični 3D modeli su namenjeni prikazivanju izgleda objekta i njegovih vizuelnih detalja. Ovakva vrsta prikaza ne nudi ništa više od toga, te se smatra najjednostavnijim prikazom.

Interaktivni 3D modeli su 3D modeli koji su programirani da reaguju na određene akcije posetilaca. Odluka da li 3D model treba da bude interaktivan ili ne, zavisi od nekoliko faktora: karakteristika stvarnog predmeta koji 3D model predstavlja, način na koji se rukuje sa stvarnim predmetom, želje našeg klijenta.
Osnovna ideja i cilj je proizvesti kvalitetan vizuelni 3D prikaz objekta koji je ili klijentov konačan proizvod ili apstraktni prikaz nečega ne toliko opipljivog (npr. usluge koje klijent želi da oglašava). Ponekad je objekat interaktivan po prirodi, šta znači da ima pokretljivih delova, nije fiksnog oblika ili reaguje na specifičan način koji je važno predstaviti, šta se ne može postići statičnim 3D modelima. U tom slučaju, najbolji pristup je napraviti 3D model interaktivnim.
Interakcija može biti veoma jednostavna (jedan klik na 3D model), šta je pogodno za posetioce, ali i ograničavajuće za 3D prezentaciju i njene mogućnosti i samim tim i kvalitet.
Ako je objekt koji treba da se predstavlja takve prirode da jednostavna interakcija nije zadovoljavajuća, onda je najbolje rešenje povećati nivo složenosti interakcije. Što je složenija interakcija, ona proporcionalno otežava interakciju za posetioce, tj. zahteva od njih veću umešanost (veštinu, znanje) kako bi 3D prezentacija bila na zadovoljavajućem nivou. Ako je složenost tolika da se može opravdano reći da je prikazivanje na interaktivan način nepraktično, onda je najbolje 3D prikaz automatizovati delom ili u potpunosti.

Automatizovani 3D modeli su u suštini isto što i interaktivni 3D modeli, samo bez (ili veoma malo) interaktivnosti modela i posetioca. Takvi prikazi su korisni kada je su u pitanju kompleksne promene na objektu ili želja klijenta da se objekt maksimalno kvalitetno i detaljno prikaže svim posetiocima, pa i onim koji se ne snalaze najbolje u internet svetu.

3D okruženje je virtuelni prostor u kojem se prikazuju 3D modeli. Ona mogu biti od praktično praznih, do detaljno izrađenih, i služe kao ambijent tj. svojevrsno okruženje 3D prezentacije. Kakav god bio 3D model, on zahteva mesto gde će da se ugradi. To je ono šta mi nazivamo 3D okruženjem.

Naš posao je, između ostalog, izabrati pravi način za svaku prezentaciju i ponuditi najbolje rešenje za naše klijente i njihove potrošače.