Popravljanje nefunkcionalnih websajtova

Popravljanje korumpirane (neispravne) baze podataka

Suština postojanja baze podataka je prikupljanje, ažuriranje i upravljanje svim neophodnim informacijama u vezi sadržaja sajta, te je neophodno sve informacije sačuvati. Popravljanje baze podataka sajta bez gubitka postojećih podataka je usluga koja podrazumeva:

  1. Popravljane baze podataka kod koje je došlo do korupcije (neispravnosti strukture baze podataka), te dolazi do prestanka rada sajta. Ispravka grešaka koje se javljaju u ovom slučaju nije automatizovana, pa se sve korekcije i popravke rade isključivo manuelno.
  2. „Spasavanje“ svih informacija koje baza podataka sadrži, a koje su sastavni deo sajta i bez kojih nije moguć njegov nesmetan rad. Samo „spasavanje“ baze podataka podrazumeva ispravku i vraćanje podataka u slučaju kada dođe do njene korupcije.

Šta je baza podataka

– definicija –

Baza podataka je sredstvo za organizovanje informacija, kako bi se informacijama moglo lako upravljati, ažurirati i preuzimati. Baza podataka se može definisati uopšteno i kao prikupljanje informacija na organizovan način. Kada je reč o sajtovima, baza podataka organizuje podatke za upotrebu sa sustavima za upravljanje sadržajem (Content Management System – CMS). Svaki CMS ima poseban način korišćenja baze podataka za pronalaženje podataka o slikama, tekstovima, pristupnim podacima, postavkama itd.

Šta izaziva korupciju baze podataka

– uopšteno –

Najčešći uzroci korumpiranosti ili gubitka baze podataka mogu biti:

  1. Hardverski kvar

Hardverski kvarovi mogu biti izazvani prekidima u napajanju, fizičkim oštećenjima ili zbog logičkog kvara. Takvi kvarovi mogu dovesti do gubitka baze podataka, te je neophodno redovno praviti sigurnosne kopije. Hardverski kvar se smatra jednim od čestih uzroka gubitka podataka.

  1. Ljudska greška

Većina procesa vezanih za funkcionisanje baze podataka je automatizovana, ali još uvek postoji mnogo funkcija koje treba obavljati ručno (rad u PHP kôdu ili naredbe za SQL server). Iz tog razloga se može desiti da se neki od podataka slučajno obrišu ili modifikuju na način koji sprečava efektnu interakciju sajta sa bazom podataka. Ljudska greška je najčešći uzrok gubitka podataka.

  1. Sajber napad

Sajber napadi su danas najveća pretnja za bazu podataka, te je iz tog razloga neophodno da postoji sigurnosno rešenje. Rezultati sajber napada mogu biti: krađa podataka, oštećenja strukture baze podataka, modifikacije, pa čak i brisanja kompletne baze podataka.

Zašto je neophodno uvek imati nekorumpiranu bazu podataka

– objašnjenje –

Osnovni razlog neophodnosti nekorumpirane baze podataka je ekonomski. Oštećenje baze podataka ili gubitak iste za kompaniju donosi velike probleme, kao što su: gubitak kritičnih podataka vezanih za nesmetano funkcionisanje svih aplikacija i funkcija sajta, „pada“ sajta što rezultira finansijskim gubitkom kompaniji, ali i lošim uticajem na njen imidž.

Drugim rečima, sajt koji ima ispravnu bazu podataka je sajt koji donosi očekivanu zaradu i čuva ugled kompanije kao kompanije od poslovnog poverenja.

Ispravljanje grešaka (debugging) kôda

Pronalaženje i ispravljanje grešaka na sajtu, uključujući PHP, JavaScript, HTML i ostale programske jezike u kojima je napisan sadržaj celokupnog sajta je još jedna od ekspertskih usluga koje nudimo. Skripte napisane u ovim programskim jezicima mogu sadržati greške koje serveri ili pretraživači ne prijavljuju kao takve (skrivene greške ili „bugovi“). Da bi sajt funkcionisao, njih treba otkriti i ispraviti. Svaka greška koja se javi u kôdu je jedinstvena, nemoguće je njenu ispravku automatizovati, tako da je „debugging“ je isključivo manuelan.

Šta je ``bug``

– opis –

Pošto današnji alati za pisanje skripti u raznim programskim jezicima imaju sisteme za ukazivanje na ili ispravljanje grešaka u kôdu, može se pretpostaviti da su današnje skripte na sajtovima poprilično ispravne. Međutim, greška koja nije očigledna i na koju se automatski ne ukazuje programeru, može proći neopaženo. Takva skrivena greška se naziva „bug“ i može proizvesti netačan ili neočekivan rezultat, tj. da se program ponaša drugačije od predviđenog.

Šta izaziva ``bug-ove``

– mogući uzroci –

Većina softverskih grešaka nastaje zbog grešaka u izvornom kôdu programa ili njegovom samom dizajnu ili pak u komponentama i operativnim sistemima koje programi koriste. Kako su sajtovi kombinacija brojnih programa koji često mogu biti međusobno nekompatibilni, tako da bug može biti uzrokovan njihovom međusobnom neusklađenošću. Pored toga, kao najčešći uzroci bug-ova se navode i sledeći: ljudski faktor, loša, nedovoljna ili netačna komunikacija između developera i klijenta, nerealni rokovi za radove, loša praksa kodiranja, loš dizajn softvera, nedostaci u debugging alatima, nedovoljno ili nedostatak testiranja.

Zašto je neophodno da su skripte sajta ispravne

– objašnjenje –

Osnovni rizici vezani za postojanje softverskih grešaka ili grešaka u kôdovima su vezani za neispravno funkcionisanje pojedinih sigurnosnih delova programa (a time i sajta), što može dovesti ne samo do „pada“ sajta, već i do neovlašćenog pristupa podacima ili korumpiranosti baze podataka.

Ispravnost kôdova je osnovni element neophodan za normalno funkcionisanje svakog programa, pa time i svakog sajta. Ukoliko dođe do greške u softveru ili kôdu, to će se odraziti na nesmetano funkcionisanje sajta, bilo da je reč o njegovom izgledu, pretrazi ili ukupnom radu. Ukoliko se to dogodi, kompanija je suočena sa narušenim imidžem i potencijalnim ekonomskim gubicima, posebno ako je reč o web shop-u.

Popravljanje štete od hakiranja

Danas su sajtovi sve češće meta hakerskih napada. Štete koje takvi neovlašćeni pristupi sajtu mogu da budu velike i kreću se od usporavanja sajta do „rušenja“ sajta i nestanka istog sa interneta.

Popravljanje hakiranog sajta obuhvata:

  1. Popravljanje hakirane baze podataka (nezaštićena baza podataka je najčešća meta hakerskog napada),
  2. Izbacivanje neželjenih, ubačenih hakerskih alata u sajt (hakerski alati koji su uglavnom prisutni se odnose na otvoren skriveni „prolaz“ za neovlašćeni pristup sajtu i otkrivanje lozinki postojećih naloga na sajtu),
  3. Eliminisanje automatskog slanja e-pošte preko sajta (spam e-poruke mogu dovesti do toga da se sajt označi kao potencijalno opasan, te da se nađe na crnoj listi raznih e-mail provajdera),
  4. Vraćanje statusa sajta kao nehakiranog kod Google-a i raznih poznatih firmi posvećenih sajber sigurnosti, koje imaju svoje liste potencijalno opasnih, tj. hakiranih sajtova – „čišćenje“ sajta od hakerskog sadržaja i vraćanje statusa sajta kao sigurnog za korisnike.

Šta je hakiranje

– definicija –

Probijanje sajber-bezbednosti ili hakiranje je neovlašćeni pristup sajtu ili neovlašćeno preuzimanje kontrole nad sajtom. Kao posledica hakiranja se može zlonamerni sadržaj može da se pojavi na sajtu, tj. sadržaj koji je nedozvoljeno ubačen od strane hakera, a sve kao rezultat ranjivosti usled propusta u bezbednosti sajta. Hakirani sadržaj negativno utiče na rezultate u pretragama i može da instalira neželjeni sadržaj na računarima posetioca sajta.

Zašto je neophodno imati zaštićen sajt

– objašnjenje –

Zaštita sajta je jedna od ključnih stvari i zahteva redovno održavanje i ažuriranje, kako bi sajt radio nesmetano. Ukoliko se sajt ne održava u kontinuitetu, može biti predmet hakiranja, čime se vlasnik sajta potencijalno izlaže velikim finansijskim gubicima, kao i gubitku ugleda i poverenja klijenata, šta se svakako odražava na njegovo dalje poslovanje.

Hakiranje sajta može imati niz ozbiljnih posledica po poslovanje vlasnika sajta. Hakiranje može negativno uticati na imidž preduzeća, ostaviti firmu pravno odgovornom za nastalu štetu, prouzrokovati gubitak prodaje/negativne finansijske posledice hakiranja ili narušiti poverenje kupaca.

Neovlašćeni pristup ličnim i osetljivim podacima sajta može dovesti do brisanja, kopiranja ili modifikacije informacija kojima su hakeri pristupili. Vrste informacije koje hakera obično zanimaju su: poverljive poslovne informacije uključujući e-poštu i finansijske podatke, odnosno podaci o kreditnim karticama kupaca.

Gubitak podataka na web sajtu može ugroziti poslovnu sposobnost preduzeća nedeljama ili mesecima. Prekid rada sajta uzrokovan hakiranjem može dovesti do toga da kupci veruju da preduzeće slabo posluje i tako izgubiti poverenje u marku, proizvod ili uslugu vlasnika sajta.

Nekakav slogan

Još malo palamuđenja