Posredovanje (medijacija)

Istorijat posredovanja (medijacije)

Delatnost posredovanja (medijacije) se pojavila u veoma davnim vremenima. Istoričari nalaze prve slučajeve u feničanskom trgovanju. Praksa se razvila u Antičkoj Grčkoj (koja je posrednike poznavala kao „proxenetas“), zatim u rimskoj civilizaciji, počevši od Justinijanove Digeste iz 530-533. g.

Neke kulture su smatrale medijatore svetim figurama, dostojne posebnog poštovanja, a uloga im se delimično preklapala sa onom tradicionalnih mudraca ili plemenskih poglavica. Članovi mirnih zajednica su često dovodili sporove pred lokalne lidere ili mudrace da bi rešili lokalne sukobe. Ovaj miroljubiv način rešavanja sukoba je bio posebno rasprostranjen u konfučijanskim i budističkim zajednicama.

Rimljani su imali razne nazive za posrednike, uključujući: internuncius, medium, intercessor, philantropus, interpolator, conciliator, interlocutor, interpres i na kraju medijator.

Posredovanje (medijacija) danas

Posredovanje (medijacija) je alternativni način rešavanja sporova, koji suprotstavljenim stranama omogućava da spor reše mirnim putem, van sudske procedure, pregovorima, uz pomoć medijatora. Posredovanje (medijacija) je dobrovoljan proces, osmišljen tako da ne bude pretnja stranama u sporu, već da poštuje njihove potrebe i integritet.

Za razliku od sudskog postupka, posredovanje je značajno kraće, fleksibilnije i ekonomičnije, gde stranke aktivno učestvuju u postupku i dogovorom dolaze do zadovoljavajućeg rešenja. Dok se u sudskom postupku vodi računa samo o pravnim pozicijama stranaka, u postupku posredovanja (medijacije) se u obzir uzimaju interesi stranaka, koji mogu biti određeni i verskim, kulturnim i drugim faktorima.

Posredovanje (medijacija) ima strukturu, vremenski okvir i dinamiku koji nedostaju „običnim“ pregovorima. Proces je privatan i poverljiv i u nekim državama je obavezan pre rešavanja sukoba sudskim putem.

Posrednik (medijator)

Posrednik (medijator) je specijalno obučena osoba (treća, neutralna, nezavisna i nepristrasna strana) koja stoji izvan i iznad spora i koja posreduje između dve strane u cilju rešavanja njihovog spornog odnosa radi postizanja rešenja (sporazuma) u kojem će se svi osećati kao pobednici.

Posrednik (medijator) nije sudija, nije arbitar i nema pravo da savetuje stranke. On ne može nametati rešenje, niti doneti odluku. Njegova uloga je da olakša sam postupak posredovanja i da strankama pomogne da razumeju svoje interese kroz nezadovoljene potrebe (koje su i izazvale sukob), te da stranke zajednički pronađu sporazumno rešenje prihvatljivo za obe strane.

Medijatori (posrednici) koriste različite tehnike da otvore ili poboljšaju dijalog i empatiju između strana u konfliktu, sa ciljem da se pomogne postizanje sporazuma.

U skladu sa domaćim zakonodavstvom, posrednik (medijator) mora biti upisan u registar posrednika Ministarstva pravde Republike Srbije.

Primena posredovanja (medijacije)

Posredovanje (medijacija) može biti primenjena u bilo kojoj fazi rešavanja nastalog spora u oblasti bankarskih usluga, osiguranja, lizinga, imovinskopravnim odnosima fizičkih i pravnih lica, privrednim, trgovinskim, radnim, potrošačkim, upravnim i krivičnim stvarima (naknada štete). Posredovanje je moguće kako pre obraćanja suprotstavljenih strana sudu, tako i posle otpočinjanja postupka pred sudom, ali samo kada obe strane to predlože, jer je postupak medijacije zasnovan na načelima dobrovoljnosti, jednakosti i ravnopravnosti.

Ukoliko je zakonom propisana isključiva nadležnost suda ili drugog organa, posredovanje (medijacija) se ne primenjuje.

Postupak posredovanja (medijacije)

Ukoliko se strane nisu drugačije sporazumele, postupak posredovanja (medijacije) započinje prihvatanjem predloga obe strane u sporu za pokretanje postupka.

Postupak medijacije je hitan i može da traje, po zakonu, do 60 dana, ali u praksi najduže par dana ili nedelja. Trajanje posredovanja (medijacije), zbog svoje vremenske ograničenosti, skraćuje dugotrajno vođenje sporova s neizvesnim ishodom.

U postupku posredovanja (medijacije) svaka od strana iznosi svoj stav i mišljenje i tokom postupka, uz pomoć posrednika (medijatora), sagledava svoje pozicije i interese u nastojanju da postigne najpovoljnije rešenje koje je prihvatljivo za sve strane. Vrednost posredovanja je u promovisanju ideje mirnog, nenasilnog rešavanja sporova, tolerancije i međusobnog razumevanja.
Posredovanje (medijacija) nema obavezujući karakter, te strane mogu od ovog postupka odustati u bilo kojoj fazi.

Postupak posredovanja (medijacije) se smatra okončanim postizanjem sporazuma stranaka na obostrano zadovoljstvo, uvažavajući obostrane interese. Ali, ako se sporazum ne postigne, postupak se okončava odlukom posrednika (medijatora), posle konsultacije sa stranama, da se postupak obustavlja, jer nije dao željeno rešenje.

Dejstvo sporazuma

Sporazum postignut postupkom posredovanja (medijacije) ima snagu:

– vansudskog poravnanja, ukoliko je sastavljen u pisanoj formi i nije protivan javnom poretku,
– predstavlja izvršnu ispravu ako glasi na ispunjenje određene činidbe.

11 razloga ZA

– brže rešenje spora (vremensko ograničenje postupka),
– sve strane dobijaju,
– stranke zajedno dolaze do rešenja,
– pristupačnije je i jeftinije,
– sve informacije ostaju poverljive,
– rešenje je postojano, a odnosi ne bivaju narušeni,
– stranke određuju pravila,
– uzimaju se u obzir lične vrednosti, kultura, običaji i tradicija,
– efikasnost i ekonomičnost postupka,
– jednakost i neutralnost,
– postignut sporazum ima snagu vansudskog poravnanja i/ili izvršne isprave.

Zašto posredovanje deluje

Američka arbitražna asocijacija je objavila da preko 85% svih posredovanja rezultira sporazumom, čak i u onim slučajevima kada su neuspeli svi prethodni pokušaji da se postigne nagodba i gde su stranke potrošile znatne količine vremena i novca u pripremama za suđenje.

Postoji više razloga:

Pregovori između strana ili njihovih advokata se najčešće ne dogode bez pomoći treće, neutralne osobe – posrednika. Advokati se često ustručavaju izneti „razumne“ ponude iz straha da se one ne protumače kao znak slabosti ili da ih suprostavljena strana ne iskoristi kao početne tačke za sledeću rundu pregovora. Posredovanje pruža sigurno okruženje za pregovaranje, jer medijator možete da kontroliše i usmerava komunikaciju. Na ovaj način se mogu izbeći neproduktivne diskusije, dok će predlozi biti komunicirani samo ako mogu da dovedu do rešenja.

U slučajevima kada je i došlo do nekih pregovora, često su neuspešni, jer strane nemaju suštinske pregovaračke sposobnosti. Advokati često koriste teške pregovaračke taktike koje naglašavaju razlike u stavovima, umesto da traže zajednički jezik za nagodbu. Pošto je posao medijatora da drži stranke fokusirane na traženje produktivnih načina za rešenje, poziranja i teška pregovaranja su često smanjena ili eliminisana.

Posredovanje (medijacija) pruža priliku svim stranama da sednu za pregovarački sto, kako bi isključivo raspravljali o nagodbi. Svi oni koji donose odluke neophodne da se reši problem su obično prisutni. Oni koji donose odluke, koji bi u suprotnom možda bili nedostupni ili ometeni drugim poslovima, tada imaju priliku da se fokusiraju na postizanje dogovora.

Tokom medijatorske sesije, svaka strana ima priliku da direktno informiše i utiče na svoje protivnike u uvodnoj prezentaciji. Važna pitanja mogu da se naglase i činjenice mogu da se prikažu u povoljnijem svetlu. Takođe, intenzitet osećaja ili emocija jedne strane može biti preneti drugoj. Kao rezultat toga, medijatorske sesije obično pružaju svim stranama realniji prikaz stavova suprotstavljenih (koji nije filtriran kroz advokate) i često rezultira razmatranjem ponuda, koje bi inače odbacili.

Posredovanje (medijacija) omogućava svakoj strani da „isproba“ predlog nagodbe na način da nasamo iznese predlog medijatoru na sastanku. Osim ako je ovlašćen da to uradi, posrednik neće preneti predlog drugoj strani. Medijator, međutim, može da primi poverljive predloge sa druge strane. Kao posledica toga, medijator će moći da utvrditi da li je predlog izvodljiv bez da ga druga strana čuje. To omogućava svakoj strani da iznese opcije dogovora bez pregovaranja protiv svojih interesa ili da izgledaju kao da „popuštaju“.

Posredovanje (medijacija) nudi svakoj strani „realističan“ pogled na svoj slučaj i kakve rezultate mogu da postignu na sudu. Kako stranama postaje jasno šta mogu realno da očekuju da ostvare, njihovi stavovi oko nagodbe postaju razumniji i fleksibilniji.

Posredovanje (medijacija) pomaže stranama u razvoju opcija za dogovor. Šta je više razvijenih opcija, veće su šanse za uspeh. Iskustvo pokazuje da se advokati često fokusiraju na uspešno izlaganje činjenica, koje podržavaju njihove stavove, dok sa druge strane zanemaruju razvijanje opcija za nagodbu. Posrednik (medijator) može da pomogne stranama da pojasne svoj pravi cilj i da razmotre alternative koje su možda previđene od strane advokata.

Zaključak

Svrha posredovanja (medijacije) je DOGOVOR, koji suprotstavljenim stranama omogućava da izbegnu trošenje vremena i novca na često dugotrajni sudski postupak. U sudskom postupku, donošenje odluke je na bazi utvrđenih činjenica koje su pravno relevantne za zakonito odlučivanje, što podrazumeva utvrđivanje činjenica koje nekada i ne idu u prilog strankama, čime se među njima produbljuje sukob i što dovodi do eskalacije poremećenih odnosa, dok posredovanje (medijacija) upravo služi rehabilitaciji i učvršćavanju poremećenih međuljudskih odnosa i smanjenju broja sporova koji se rešavaju pred sudom.

Predlog za pokretanje postupka posredovanja (medijacije) će biti prosleđen na vašu e-mail adresu, čim nam uputite zahtev za isti.

Medijator (posrednik) koji može pomoći u rešavanju spora mirnim putem je Tamara Cvejić Ikač, upisana u Registar posrednika Ministarstva pravde Republike Srbije, kao i u Listu tela za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Republike Srbije.

Tarifnik usluga posredovanja je propisan Zakonom o posredovanju i dostupan je na sajtu Ministarstva pravde Republike Srbije.