Suština postojanja baze podataka je prikupljanje, ažuriranje i upravljanje svim neophodnim informacijama u vezi sadržaja sajta, te je neophodno sve informacije sačuvati. Popravljanje baze podataka sajta, bez gubitka postojećih podataka, je usluga koja podrazumeva:

1. Popravljane baze podataka kod koje je došlo do korupcije (neispravnosti strukture baze podataka), te dolazi do prestanka rada sajta. Ispravka grešaka koje se javljaju u ovom slučaju nije automatizovana, pa se sve korekcije i popravke rade isključivo manuelno.
2. „Spašavanje“ svih informacija koje baza podataka sadrži, a koje su sastavni deo sajta i bez kojih nije moguć njegov nesmetan rad. Samo „spašavanje“ baze podataka podrazumeva ispravku i vraćanje podataka u slučaju kada dođe do njene korupcije.

Baza podataka je sredstvo za organizovanje informacija, kako bi se informacijama moglo lako upravljati, ažurirati i preuzimati. Baza podataka se može definisati uopšteno i kao prikupljanje informacija na organizovan način. Kada je reč o sajtovima, baza podataka organizuje podatke za upotrebu sa sistemima za upravljanje sadržajem (Content Management System – CMS). Svaki CMS ima poseban način korišćenja baze podataka za pronalaženje podataka o slikama, tekstovima, pristupnim podacima, postavkama itd.

Najčešći uzroci korumpiranosti ili gubitka baze podataka mogu biti:

1. Hardverski kvar

Hardverski kvarovi mogu biti izazvani prekidima u napajanju, fizičkim oštećenjima ili zbog logičkog kvara. Takvi kvarovi mogu dovesti do gubitka baze podataka, te je neophodno redovno praviti sigurnosne kopije. Hardverski kvar se smatra jednim od čestih uzroka gubitka podataka.

2. Ljudska greška

Većina procesa vezanih za funkcionisanje baze podataka je automatizovana, ali još uvek postoji mnogo funkcija koje treba obavljati ručno (rad u PHP kôdu ili naredbe za SQL server). Zato se može desiti da se neki od podataka slučajno obrišu ili modifikuju na način koji sprečava efektnu interakciju sajta sa bazom podataka. Ljudska greška je najčešći uzrok gubitka podataka.

3. Sajber napad

Sajber napadi su danas najveća pretnja za bazu podataka, te je iz tog razloga neophodno da postoji sigurnosno rešenje. Rezultati sajber napada mogu biti: krađa podataka, oštećenja strukture baze podataka, promene, pa čak i brisanja kompletne baze podataka.

Osnovni razlog neophodnosti nekorumpirane baze podataka je ekonomski. Oštećenje baze podataka ili gubitak iste za kompaniju donosi velike probleme, kao što su: gubitak kritičnih podataka vezanih za nesmetano funkcionisanje svih aplikacija i funkcija sajta, „pada“ sajta što rezultira finansijskim gubitkom kompanije, ali i lošim uticajem na njen imidž.

Od suštinskog značaja je da sajt ima ispravnu bazu podataka, jer je to sajt koji donosi očekivanu zaradu i čuva ugled kompanije kao firme od poslovnog poverenja.

Pronalaženje i ispravljanje grešaka na sajtu, uključujući PHP, JavaScript, HTML i ostale programske jezike u kojima je napisan sadržaj celokupnog sajta je još jedna od ekspertskih usluga koje nudimo. Skripte napisane u ovim programskim jezicima mogu da sadrže greške koje serveri ili pretraživači ne prijavljuju kao takve (skrivene greške ili „bugovi“). Da bi sajt funkcionisao, njih treba otkriti i ispraviti. Svaka greška koja se javi u kôdu je jedinstvena, nemoguće je njenu ispravku automatizovati, tako da je „debugging“ je isključivo manuelan.

Pošto današnji alati za pisanje skripti u raznim programskim jezicima imaju sisteme za ukazivanje na ili ispravljanje grešaka u kôdu, može se pretpostaviti da su današnje skripte na sajtovima prilično ispravne. Međutim, greška koja nije očigledna i na koju se automatski ne ukazuje programeru, može proći neopaženo. Takva skrivena greška se naziva „bug“ i može proizvesti netačan ili neočekivan rezultat, tj. da se program ponaša drugačije od predviđenog.

Većina softverskih grešaka nastaje zbog grešaka u izvornom kôdu programa ili njegovom samom dizajnu ili pak u komponentama i operativnim sistemima koje programi koriste. Kako su sajtovi kombinacija brojnih programa koji često mogu biti međusobno nekompatibilni, bug može biti uzrokovan njihovom međusobnom neusklađenošću. Pored toga, kao najčešći uzroci bug-ova se navode i sledeći: ljudski faktor, loša, nedovoljna ili netačna komunikacija između developera i klijenta, nerealni rokovi za radove, loša praksa kodiranja, loš dizajn softvera, nedostaci u debugging alatima, nedovoljno ili nedostatak testiranja.

Osnovni rizici vezani za postojanje softverskih grešaka ili grešaka u kôdovima su vezani za neispravno funkcionisanje pojedinih sigurnosnih delova programa (a time i sajta), što može dovesti ne samo do „pada“ sajta, već i do neovlašćenog pristupa podacima ili korumpiranosti baze podataka.

Ispravnost kôdova je osnovni element neophodan za normalno funkcionisanje svakog programa, pa time i svakog sajta. Ukoliko dođe do greške u softveru ili kôdu, to će se odraziti na nesmetano funkcionisanje sajta, bilo da je reč o njegovom izgledu, pretrazi ili ukupnom radu. Ukoliko se to dogodi, kompanija je suočena sa narušenim imidžem i potencijalnim ekonomskim gubicima, posebno ako je reč o web shop-u.

Danas su sajtovi sve češće meta hakerskih napada. Štete koje takvi neovlašćeni pristupi sajtu mogu da budu velike i kreću se od usporavanja sajta do „rušenja“ sajta i nestanka istog sa interneta.

Popravljanje hakovanog sajta obuhvata:

1. Popravljanje hakovane baze podataka (nezaštićena baza podataka je najčešća meta hakerskog napada),
2. Izbacivanje neželjenih, ubačenih hakerskih alata u sajt (hakerski alati koji su uglavnom prisutni se odnose na otvoren skriveni „prolaz“ za neovlašćeni pristup sajtu i otkrivanje lozinki postojećih naloga na sajtu),
3. Eliminisanje automatskog slanja e-pošte preko sajta (spam e-poruke mogu dovesti do toga da se sajt označi kao potencijalno opasan, te da se nađe na crnoj listi raznih e-mail provajdera),
4. Vraćanje statusa sajta kao nehakovanog kod Google-a i raznih poznatih firmi posvećenih sajber sigurnosti, koje imaju svoje liste potencijalno opasnih, tj. hakovanih sajtova – „čišćenje“ sajta od hakerskog sadržaja i vraćanje statusa sajta kao sigurnog za korisnike.

Probijanje sajber-bezbednosti ili hakovanje je neovlašćeni pristup sajtu ili neovlašćeno preuzimanje kontrole nad sajtom. Kao posledica hakovanja se može zlonamerni sadržaj pojaviti na sajtu, tj. sadržaj koji je nedozvoljeno ubačen od strane hakera, a sve kao rezultat ranjivosti usled propusta u bezbednosti sajta. Hakovani sadržaj negativno utiče na rezultate u pretragama i može da instalira neželjeni sadržaj na računarima posetioca sajta.

Zaštita sajta je jedna od ključnih stvari i zahteva redovno održavanje i ažuriranje, kako bi sajt radio nesmetano. Ukoliko se sajt ne održava u kontinuitetu, može biti predmet hakovanja, čime se vlasnik sajta potencijalno izlaže velikim finansijskim gubicima, kao i gubitku ugleda i poverenja klijenata, šta se svakako odražava na njegovo dalje poslovanje.

Hakovanje sajta može imati niz ozbiljnih posledica po poslovanje vlasnika sajta. Hakovanje može negativno uticati na imidž preduzeća, ostaviti firmu pravno odgovornom za nastalu štetu, prouzrokovati gubitak prodaje/negativne finansijske posledice hakovanja ili narušiti poverenje kupaca.

Neovlašćeni pristup ličnim i osetljivim podacima sajta može dovesti do brisanja, kopiranja ili modifikacije informacija kojima su hakeri pristupili. Vrste informacije koje hakera obično zanimaju su: poverljive poslovne informacije uključujući e-poštu i finansijske podatke, odnosno podaci o kreditnim karticama kupaca.

Gubitak podataka na web sajtu može ugroziti poslovnu sposobnost preduzeća nedeljama ili mesecima. Prekid rada sajta uzrokovan hakovanjem može dovesti do toga da kupci veruju da preduzeće slabo posluje i tako izgubiti poverenje u marku, proizvod ili uslugu vlasnika sajta.

Ako imate problema sa web sajtom

Mi smo tu da bi vam pomogli.